Kad mi se draga kune da je verna,
Ja joj verujem, mada znam da laže,
Nek misli da sam naivčina smerna,
Neuk za ono što lukavo kaže.
Sujetno mislim da me smatra mladim,
Mada zna da sam već prošao svoje,
А ja joj, tobož, lažne reči gladim,
Te mi istinu krijemo oboje.
Zašto nevernost svoju ne priznaje,
A ja – star da sam, kad se to već vidi?
Ljubav se pravi uvek verna da je,
Starost kad ljubi – godina se stidi.
Stoga ja lažem nju, a ona mene,
Te su nam mane tako prikrivene.
Viljem Šekspir
Govoriti istinu nije uvijek lako i jednostavno. O tome nam upravo govori komad francuskog pisca Floriana Zelera. Istina je jedna, i zato je tako usamljena, dok se ispod nje gomila hiljadu laži. Govoriti istinu u intimnim vezama podrazumijeva i otkrivanje svojih mana, pokazati sebe partneru, onakvog kakav zaista jesi. Mnogi imaju strah od toga da neće biti prihvaćeni i čini im se da je ipak jednostavnije lagati. Laganje postaje odbrambeni mehanizam koji nas štiti od toga da nas partner istinski upozna. Počinjemo igrati igru skrivanja i prikrivanja. Navlačimo masku sebe kakvog bi željeli da nas drugi vide. Željom da se prikažemo boljim nego što jesmo, gomilamo laži i upadamo u sve rizičnije situacije. A to je idealan teren za komediju. To je osjetio i Zeler koji kroz niz dramskih situacija razotkriva laži i mehanizam laganja da bi došao do istine. A istina je da se mnogi od nas pretvaraju da su iskreni prema svom partneru. Iskrenost je osnov svake čvrste i stabilne veze. Na iskrenosti se gradi poverenje među partnerima. Ako nema poverenja i iskrenosti naši odnosi postaju hladni i ravnodušni. A to je korak do prekida odnosa među partnerima. Mi biramo, istina ili laž!?
Željko Stjepanović, glumac i reditelj
Reditelj: Željko Stjepanović
Scenograf: Dragana Purković Macan
Kostimograf: Bojana Mutić
Igraju: Željko Stjepanović, Dragana Marić, Ljubiša Savanović, Aleksandra Spasojević